Закон каже да су млади у Србији они који имају између 15 и 30 година, што значајно отежава сагледавање њихових потреба јер су оне потпуно другачије код тинејџера, студената, запослених, незапослених и оних који су већ постали породични људи. Владимир Терзић, апсолвент социологије и друштвени активиста, каже да се млади не могу посматрати као хомогена група.
– Тако бисмо занемарили бројне разлике попут класних, затим у нивоу образовања, месту становања, да ли живе у урбаним или руралним срединама… Ипак, можемо пратити ставове младих о разним питањима узимајући у обзир све разлике. Кровна организација младих Србије сваке године објављује Алтернативни извештај о положају и потребама младих узимајући у обзир разлике и ту добијамо занимљиве податке који су упоредиви са претходним извештајима. Прошлогодишњи је показао да млади нису претерано заинтересовани за политику, али и да постоје разлике унутар те популације. Младићи су нешто заинтересованији него девојке, а они који живе у градовима више него они на селу. Такође, са растом нивоа образовања расте и интересовање за политику. Мислим да је један од разлога што млади нису много заинтересовани то што кампање које политичке партије и покрети воде претходних деценија на све начине покушавају младе да отерају из политике, учине их неактивнима и анестезирају их. Кампање су, уз пар изузетака, неприлагођене младима па и у недавним нисмо видели у великој мери обраћање младима и нуђење решења за њихове проблеме па чак ни самог разговора о њима. Демотивишуће је и то што у Скупштини Србије има мали проценат млађих од 30 година – каже Терзић.
Он сматра да велики утицај има и неповерење у институције, што није био случај у време социјализма када су грађани, како каже, знали да систем стоји иза њих и да их неће оставити на цедилу.
– У постсоцијалистичкој трансформацији дошло је до губљења поверења, оне су ослабиле, изгубиле на значају и не могу бити корективни фактор који помаже људима. Просечна оцена коју млади дају за све институције је испод добар, три, а млади тренутно највише повеења имају у Војску Србије и цркву, што је забрињавајуће јер показује да се млади крећу удесно, у конзервативизам и ауторитарност – указује Терзић.
Он напомиње да политичке партије и покрети треба да увиде да су млади велики део бирачког тела, а ако су малолетни, да ће то ускоро бити, да су људска бића и имају своје потребе и проблеме. На партијама је да привуку младе, што углавном не раде, сматра Терзић, а млади треба да схвате да је политика свуда око нас и да то да ли ће сутра моћи да купе ручак јесте политика и да ли ће моћи да отпутују некуда и да ли ће моћи то да ураде са пасошем своје земље и да ли ће моћи да купе стан и плате рате.
– Небављење политиком се лоше одражава на наше животе. Незаинтересованост је последица дугогодишњих напора наших политичара да пасивизирају младе и отупе оштрицу коју са собом носи младалачки бунт, мислим на онај који је промишљен и сврсисходан. Проблем је и у образовном систему, у многим школама нема више филозофије као предмета, социологија и устав се спајају. Са друге стране, постоје подкасти, блогови и влогови и требало би да постоји иницијална жеља, а пут до информација данас је лакше пронаћи него икада пре – наглашава он.
Можда их нема довољно, али постоје и млади који су активни у политици. Најмлађа одборница Скупштине града је Бранкица Неговановић (21), из Српске напредне странке, а Алекса Милетић (20), Српски покрет Двери, није одборник, али јесте млади политичар.
– Никада пре се нисам сусретала са политичким изазовима као сад и могу рећи да ми се јако свидело. Схватила сам да политика даје шансу да се ствари мењају набоље, да се покрећу и да зато морају управљати људи који гледају напред. Као професионална спортисткиња увек сам имала способност да реализујем визије које сам постављала испред себе и мислим да ће тако бити и у политици, да будем пример младима да и ми треба да се питамо – каже Неговановићева.
Она се одлучила за улазак у политику када ју је позвао градоначелник, као најбољу спортисткињу града, и каже да се одлично сналази.
Алексу је политика привлачила и пре него што је постао пунолетан, када се активирао, а то што му је отац у политици није било од пресудног значаја, каже.
– Никада ми није било јасно зашто се моја генерација не интересује за политику и дешавања у држави. Како може да те не занима шта се збива у твојој земљи? Причао сам са другарима више пута о томе, чак су ми говорили да сам досадан, али то је зато што нове генерације често површно гледају на многе ствари, битно је да се изађе и проведе, а политика није тренутни провод. Отац ми јесте у политици, али сам и иначе био заинтересован, а чак могу да кажем да се не слажемо у потпуности по политичким питањима. Углавном да, али ја још увек нисам нашао никога са ким се сто одсто слажем, али постоје они са чијом сам политиком најближи – каже млади Милетић.
Он напомиње да не воли да се намеће, више воли да делује као активиста, али да му је драго када се неко интересује за његово мишљење. Каже и да не зна како је у другим странкама, али да је у лозничком одбору Двери око 30 одсто младих и да се њихово мишљење цени.
– Сматрам да је то јако важно јер млади доносе нове идеје и ми покрећемо нешто ново у држави и управо зато је важно да се што више активирамо у политици јер старији људи долазе са старим идејама. Старији од 40 из неког су старијег доба и затворенији су за нове идеје. Не желим да умањим вредност ничијег гласа, свако има једнако право да гласа и искаже своје мишљење, али било би добро када би се старији мало повукли и пустили нас младе да више делујемо. Можда грубо звучи, али сада је наше време за то, а они су своје време имали и ако нису до сад остварили своје замисли, када ће? То не значи да старије људе треба избацити, већ да треба да радимо заједно, они имају искуство, ми идеје и било би идеално када бисмо направили симбиозу – објашњава Алекса.
Он мисли да је један од разлога за незаинтересованост младих то што су уверени да њихово мишљење неће бити уважено и да ће служити само за ”лепљење плаката”. Проблем је, каже, и то што се кроз дуги низ година променио систем вредности па млади више не гледају у будућност него само да им данас буде добро.
Бранкица сматра да је од виталног значаја за развој града и државе да се млади што више политички ангажују и да излазе на изборе.
– Политика и те како утиче на нашу будућност, а свет остаје на нама. Волела бих да у Скупштини имам више млађих колега уз себе. Политика је, као и спорт, терен на којем треба показати снагу знања, достојанства, идеја и истрајности. Одлично сам прихваћена од старијих колега, подржавају ме, саветују и деле искуства. Добро сам се снашла и у кампањи пред изборе, ишло ми је одлично тако да бих волела да помажем младима, ако се нађем на некој позицјији, као што је мени Град помагао да одем на многобројна такмичења и знам колико ми је та подршка значила – каже вишеструка шампионка у каратеу.
Бранкица и Алекса се слажу да је спорт област којој би у Лозници требало посветити још пажње, иако Град издваја значајна средства за финансирање спортских клубова, а спортска инфраструктура се унапређује.
– У нашем граду имамо успехе у сваком спорту, али мислим да су млади неактивни и да их је све мање који се укључују. То би требао покренути јер наш град је тако мали, а тако успешан у спорту, и услови су све бољи – каже Неговановићева.
За младе је најважније подстицање спорта, Лозница има много талентованих спортиста, сматра Милетић.
– Треба још улагати, али не само у фудбал, већ и у друге спортове, попут бокса који је последњих година запостављен. Тренирао сам бокс четири године, то је заиста племенита вештина која ствара људе, учи их самоконтроли, фер-плеју и дисциплини и ствара осећај одговорности – објашњава Алекса.
Истраживања су показала да су млади заинтересовани за питања образовања, систем вредности и, последњих година, за еколошка питања и заштиту животне средине, наводи Терзић. Он сматра да неких проблема данас не би било, попут насиља, стања образовања и здравства, да постоји озбиљно интересовање партија. Стамбено питање је такође проблем јер је истраживање које је урадила мрежа ”Моба” показало да свега десет одсто испитаника има могућност да купи стан, а већина њих тако што ће се кредитно задужити на дуги низ година. Запошљавање, али оно које би било у складу са Законом о раду и одговарајуће плаћено, као и сигуран посао такође представља проблем и Терзић каже да му је драго што све више младих одбија да за неадекватну плату ради несигурне послове и да живи у страху од тога да ли ће им бити продужен уговор.
Међутим, Бранкица и Алекса сматрају да млади морају бити заинтересованији за запошљавање.
– Има случајева да млади неће да раде, иако им се пружају прилике. Једна од њих је ”Моја прва плата” и мислим да у граду има доста радних места за младе и само је питање да ли желе да раде, то зависи од самог појединца, да ли жели да зарађује или не – каже Бранкица.
Иако је још ишао у школу, Милетић је, каже, са 18 година почео да зарађује.
– Апсолутно је неоспорно да је отворено доста радних места, међутим млади, по мом мишљењу, нису много заинтересовани да раде до те мере да немају проблем са тим, грубо ћу се изразити, да живе на леђима родитеља и то је велики проблем, усталило се као нешто нормално. Ја сам одмах почео да радим јер сам желео колико-толико да се осамосталим и да олакшам мојим родитељима који имају шесторо деце – наводи Алекса.
Њих двоје су уверени и да млади чланови странака могу да успоставе сарадњу по питањима битним за младе, без обзира на политичка неслагања.
Бранкица указује да би отварање државног факултета задржало доста младих у Лозници, али и привукло многе из других места.
– То би нам много значило. Мислим да политичко опредељење не треба да утиче на друштвене односе младих тако да не би било лоше да се ујединимо и покренемо иницијативу да се нађе начин за отварање државног факултета у нашем граду – каже најмлађа одборница.
Милетић каже да, нажалост, многе странке немају младе у својим редовима, а неке их и не желе, али да, пре свега, млади треба да се сложе да су будућност не само града и државе, већ света.
– Имам много другова са којима се политички не слажем, али то није разлог да се мрзимо, да не можемо да разговарамо, политичка неслагања су сасвим нормална. Јако је тешко наћи некога са ким се у потпуности слажеш, иако ја имам једног таквог друга, слажемо се у 99 одсто случајева. Ми млади, заправо, нисмо свесни колико бисмо могли да утичемо на политику када бисмо се удружили. Верујем да, без обзира на политичке разлике, можемо да нађемо оно што је у интересу свих. Не знам да ли би старији прихватили ту идеју, али мислим да, ако бисмо се ми стварно удружили, не би имали избора. Много нас је, морали би да прихвате оно што је у општем интересу – јасан је Алекса.
Терзић се не слаже са њима и каже да је прва помисао да би то било сјајно, али да, када се размисли, тако нешто не би било ни логично ни могуће јер странке са различитих страна политичког спектра имају различите идеологије.
– Њихово сагледавање проблема не да није слично него је супротстављено. Не би било могуће да се сложе. На пример, и питање факултета у граду је питање политике. Рецимо да се окупе и сложе око потребе да постоји факултет после би се јавила питања која би била камен спотицања – ко ће се ту запослити, ко ће управљати, какве ће се одлуке доносити, какви ће бити услови рада запослених… Такво окупљање било би као у миму – пингвин са главом слона – сматра Терзић.
Н. Т.
Фото: ЛН и лична архива
ПРОЧИТАЈТЕ И…
МЛАДИ ДАНАС: ОБРАЗОВАЊЕ – Студирање је скупо, али и лепо искуство
МЛАДИ ДАНАС: ЗАПОШЉАВАЊЕ – До радног места све брже
Преузмитебесплатну апликацију ЛН за iOS уређајена App Store илибесплатну апликацију ЛНза андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и нафејсбуку,инстаграмуијутјубу
